IN MEMORIAM

BRATISLAV PETKOVIĆ
1948-2021

 

 

Bratislav Petković je rođen 26. septembra 1948. godine.

Diplomirao je 1972. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi čuvenog profesora Huga Klajna, na smeru pozorišne režije, predstavom „ Razbojnici“  Fridriha Šilera.

U Beogradskom dramskom pozorištu 1978 godine postavio je  predstavu  „Sporting life“, za koju je tekst pisao zajedno sa kolegom Vojislavom Kajganićem. Posle toga napisao je i dve monodrame: „Prodajem razbivenog fiću“  i „Ispovest klovna Dragoljuba“ (igrao je Božidar Stošić).

Godine 1991. napisao je dramu „ Kaskader“ koju je režirao u Beogradskom dramskom pozorištu.

Čovek mnogostrukih sposobnosti i interesovanja, visoko kvalifikovani poslastičar, odličan poznavalac slikarstva, književnosti, istorije Srbije, automehanike, restaurater, strastveni kolekcionar starina, a pogotovo istorijskih vozila (oldtajmera) kada to niko nije prepoznao, još davne 1965. godine kada kupuje svoj prvi primerak FORD T model iz 1926. godine.

Muzej automobila osniva 1994 godine. U sklopu muzeja otvara malu kamernu scenu Moderna Garaža, naziv koji je ovaj objekat imao po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog.

Izgrađena 1929. godine kao prva javna garaža u centru grada, proglašena je za kulturno dobro.

Petković koristi priliku da istovremeno pozorišnoj publici prikaže retku i bogatu kolekciju istorijskih vozila.

 

Napisao je i postavio  sedam drama u svom teatru:

  • Legion d Honneur
  • Kaskader
  • Grand Prix
  • Sporting Life
  • Les fleurs du mal
  • O tempora! O mores!
  • Mitrovdan

Naravno igrane su i mnoge predstave drugih poznatih dramaturga. Kroz Modernu garažu prošla su mnoga naša najznačajnija imena glumišta.

Pojedina dramska ostvarenja su ekranizovana, a neka su igrana na beogradskim pozorišnim scenama.

Predsednik je zajednice muzeja nauke i tehnike i podpresednik Udruženja dramskih pisaca Srbije, podpresednik Srpskog saveza za istorijska vozila koji je predstavnik međunarodne organizacije FIVA za Srbiju.

Dobitnik je Nušićeve nagrade za 2000. godinu i Zlatnog beočuga za 2001. godinu.

Bivši Ministar kulture.

Petković je takođe vodio porodičnu poslastičarnicu, najstariju u Beogradu, koja je otvorena duže od jednog veka, u koju su svi rado svračali na kafu, kolače i tople razgovore.

Petković je bio uvek vedrog duha i pun interesantnih priča o starom Beogradu.

Početak stvaranja zbirke istorijskih automobila datira od 1965. godine kada završava gimnaziju i kupuje prvi stari automobil FORD T iz 1926. godine. Kupuje ga od čika Žareta Vasića iz Šumatovačke ulice u zamenu za stari gramofon sa kolekcijom ploča. Ford nije imao zadnji deo jer je bio prepravljen u kamionet. U Užicu nalazi potpuno truli primerak zadnjeg dela i onda majstor Kresoja limar umetnik, pravi potpunu novi po originalu.

Treba reći da je svetska organizacija FIVA (Federation International des Voiture Ancien) osnovana 1966. i da u svetu tek počinje da se budi saznanje da treba sačuvati ova vozila kao istorijsko dobro.

Sledeći auto bio je BMW 327/328 veoma vredan primerak. Do 1975. zbirka je brojala već 15-ak automobila. Posle služenja vojnog roka nastaje prava potera za starim automobilima. U to vreme ovo je bio pravi termin, jer su vlasnici smatrali da te automobile treba baciti na otpad i bili su zadovoljni kad isprazne garažu ili dvorište. Citroen C5 iz Rijeke iz 1925. godine zamenjen je za mini liniju Hitachi. Škoda 430 iz Otočca za 1 Kg kafe. Vrlo brzo stiže Lancia Lambda iz Sombora iz 1926, BUICK 28-58 Opera Coupe iz Orašca, Škoda 6R iz Crne Gore iz 1929, Marot Gardon iz 1899, FORD iz 1903, Sharron iz 1908. i tako redom. Već 1980 godine zbirka je imala oko pedeset automobila.  Svi ovi automobili su bili u dosta zapuštenom stanju, potpuno neispravni  i odmah započinje sa restauracijama istih. Bratislav traga za najboljim majstorima i strastveno proučava proceduru restauracije. Bratislav istovremeno traga za svom pratečom opremom: točkovi, trube, fenjere, radio aparate, stare alate, stare benzinske pumpe, fotografije, dokumenta, veliki broj knjiga, prospekte, postere, lične stvari Sretena Kostića, prvog šofera u Srbiji, kao i prvu vozačku dozvolu u Srbiji. Stalno pokušava da otrgne od zaborava istorijske projekte sa ovih prostora.

Ogromnu energiju je uložio da spasi Titovu kolekciju vozila iz specijalne čete da se neproda i otuđi. Pokušao je da vrati deo tih vozila iz tehničkog muzeja Vrhnika koji su zadržani u Sloveniji. U svojoj kolekciji ima nekoliko vozila koje je koristio bivši predsednik TITO. Organizirao je mnoge izložbe. Na sajmu je 2003. organizovao izložbu povijesnih vozila, posebno svih reprezentativnih vozila jugoslavenskog predednika Tita koja su ostala u Beogradu.

Svake godine organizovao je izložbu istorijskih vozila na dan velike trke zaboravljenog Grand Prixa iz 1939. u Beogradu na stazi Kalemegdanskog parka. Pratio je restauraciju dva D-tipa auto uniona od strane njegovog prijatelja Paula Karasika i pokušao dovesti oba vozila na jubilarnu trku 1999. godine.

NATO bombardovanje je pokvarilo te planove.

Danas kolekcija broji blizu stotinu vozila. U svakom slučaju vredna zbirka, vredna poštovanja.

Dobitnik prestižne nagrade FIVA – Hall of Fame (Dvorana znamenitih ličnosti).

„Imao sam sreću da sretnem Petkovića 1975 godine u auto jedinici u Beloj Crkvi i odmah prepoznam srodnu dušu i izvor neizmernog znanja. Svaki minut koji sam proveo sa njim ispunjavao me je srećom i zadovoljstvom.  Dane smo provodili zajedno u potrazi za istorijskim vozilima po celoj bivšoj Jugoslaviji. Mogao bi da se napiše ceo roman pun lepih lovačkih priča. Teško je prihvatiti da on više nije tu. Nama ostaje težak zadatak da ostvarimo njegove velike zamisli.“

 

– Dalibor Ružić, predsednik Srpskog Saveza za Istorijska Vozila.

„Братислав-Браца-Петковић је по много чему јединствена личност у културном животу Београда и Србије, један од оних наших вредних суграђана који својим присуством и разноврсним делањем „чине со свакодневнице“, дајући на свој начин особит белег целокупној савремености и који тој савремености уливају оптимизам, осећање угодности и смисла, али који истовремено воде ка немирењу са деструктивним и нехуманим појавама данас и у ближој и даљој прошлости. То немирење, тај латентни, кат-кад експлицитни бунт, својеврсна горчина због светогрђа и изневеравања националних идеала и занемарених заслуга великих људи, чине битну компоненту његовог драмског опуса. Друга преокупација Петковића- драмског аутора јесте дубоко и искрено саучествовање са невољама и судбином малог човека, оног на маргини живота, који вапи за срећом, за афирмацијом непризнатих квалитета, који се очајнички, немоћно чупа из безизлаза и бива поражен, чак понижен у средини која га одбацује. Најзад, он пише и драмекоје се могу назвати театарским реминисценцијама носталгичне врсте, а у којима писац оживљава неке велике људе српске историје и збивања која су се уградила у повест старог Београда.“

 

– Миодраг-Мија Илић